Najlepši srpski manastir
Žiča - srpska svetinja, simbol srpske kulturne baštine i istorije kraljeva.... Ponosno stoji već 800 godina u dolini jorgovana, nadomak Kraljeva.... I sve je nekako i oko nje i u njoj kraljevski i veličanstveno.....
Žiču sam posetila prvi put sa đačkom eksurzijom i jedino mi je upravo taj manastir ostao u sećanju....Verovatno delom zbog jarko crvene boje (moje omiljene), ali i zbog fantastične istorije samog manastira.....
A ja, veliki zaljubljenik u srednji vek i istoriju uopšte bila sam od tada skroz zaslepljena ovim manastirom i srpskim kraljevima.
Drugi put sam je posetila samo u prolazu, i sada sam se baš oduševila kada sam na oglasnoj tabli hotela u Vrnjačkoj videla da se organizuju razni izleti do raznih manastira u okolini.....
Brzo sam pogledom prešla preko liste i ugledela - Žiča! Odmah je suprug otišao da rezerviše kćerki i meni mesta, jer je on morao da ostane zbog malog sina.
Taj dan je, verujte bio jedini sunčani dan u banji, bez kapi kiše......
Sačekale smo kombi koji nas je pokupio i krenusmo. Vozač kombija se odmah predstavio i započeo priču. Naime, on je diplomirani turizmolog-vodič i toliko toga sam saznala o istoriji same banje i okoline.... O samom manastiru je rekao samo neophodne stvari, jer smo u manastiru imali kratku priču na video bimu. Po povratku nam je pričao više o samom slikarstvu i nekim zanimljivim stvarima vezanim za život u Žiči.
Kada smo stigli odmah sam zapazila velika manastirska vrata........a zatim raj....veliko prelepo dvorište, skladno uređeno sa cvećem i zelenilom...u daljini se nazirao plavi rundel, koji se nekako stapao sa beskrajno plavim nebom........
U središnjem delu nalazi se glavna crkva manastira posvećena Svetom Spasu, a malo dalje i manja crkvica Svetog Petra i Pavla.
Uđosmo u manastir u kojem su radovi u punom jeku, jer se sprema proslava osam stotina godina od njegovog nastanka. Nakon gledanja i slušanja o istoriji manastira i njegovom stradanju imali smo slobodno nekih 2 sata za obilazak i uživanje u svemu što nas je okruživalo. Unutar manastira su bile freske ili sačuvani delovi fresaka, ikone i delovi gde su se prodavale knjige i priručnici.
Zatim smo otišle do mesta gde se pale sveće i do male prodavnice suvenira..... a zatim se uputile ka zadnjem delu manastira gde je veliko dvorište, konaci, česma i još mnogo toga.......
Moja kćerka je obilazila oko manastira tražeći sedam vrata... - zašto sedam? Zato što su se baš ovde krunisali prvi srpski kraljevi, a bilo ih sedam (Stefan Prvovenčani, Radoslav, Vladislav, Uroš I, Dragutin, Milutin i Stefan Dečanski). Za svako krunisanje otvarana su po jedna vrata.
Celo mesto odiše istorijom.......
Prema legendi na današnjem mestu manastira nalazila se mala crkvica i kosturnica koju su posećivali Nemanjići. Prilikom jednog bdenja ispred Stefana Provovenčanog je pala zlatna žica....to je bio znak da se ovde mora podići manastir..... Po toj žici je i ceo manastir i ovo mesto dobilo ime - Žiča.
Kada je Sveti Sava došao iz Nikeje, ujedio se sa bratom i tako započeo gradnju manastira, tako da se upravo njih dvojica smatraju osnivačima ovog lepog zdanja.
Godine 1220. Žiča je proglašena za arhiepiskopiju, a Sveti Sava je postao prvi srpski arhiepiskop. (on je proglašen za arhiepiskopa 1219. godine, ali je sada dobio svoje mesto, svoju arhiepiskopiju). Godinu dana kasnije u manastiru je krunisan i prvi srpski kralj - Stefan Prvovenčani.
Manastir se razlikuje od ostalih, jer je osnovan sa namerom da bude sedište arhiepiskopije i mesto gde će se krunisati srpski kraljevi i postavljati arhiepiskopi.
Međutim, krajem 13-og veka počinju njena stradanja.....više puta je razarana, spaljivana, uništavana, a isto tako uvek iznova obnavljana.....
Sada je to ženski manastir, pod upravom igumanije, koja predstavlja duhovnu majku monahinja. Naš vodič nam je ispričao kako se vrši prijem u manastir....
Naime, iskušenice koje se prime u manastir moraju učiti Novi i Stari Zavet, monaško vaspitanje i poslušnost. Ceo taj period boravka u manastiru je priprema za postrig (novo krštenje, novo rođenje).
Takođe, od istog vodiča smo saznali da je baš u ovom manastiru bila osnovana prva slikarska škola u Srbiji. Sada se tu nalazi ikonopisačka radionica i škola za izradu ikona, koje se u ovom manastiru izrađuju na poseban način. Izrada traje od 6 meseci do godinu dana. Ikone se oslikavaju na drvetu, koje se premazuje sa sedam slojeva, pa tek onda ide oslikavanje i osmi završni sloj - zlatni sloj, koji je večni. Takve ikone odolevaju vremenu. Najstarije freske sačuvane su samo u pevničkim prostorijama, dok su ostale usled velikih razaranja uništene i zamenjivane novim. Tako u manastiru imamo više slojeva freski.
Osim ikonopisačke škole, u manastiru se vrše prevodi knjiga sa grčkog i ruskog jezika i sam manastir se bavi izdavaštvom. Tako je Žiča nastavila tradiciju davnih vremena, kada je za vreme episkopstvovanja vladike Nikolaja Velimirovića u manastiru postojala štamparija.
Manastir je 1979. godine proglašen za spomenik kulture od izuzetnog značaja pod zaštitom Republike Srbije......
Našem razgledanju i divljenju nije bilo kraja....trčkarale smo levo - desno, pokušavajući da fotoaparatom zabeležimo svaki detalj ovog manastira.....a detalja je zaista mnogo....vekovi iza nas su ostavili svoje tragove na ovom velelepnom manastiru....da nas podsećaju na prošlost i upozore na budućnost......
Ovo je kratka reportaža o najlepšem srpskom manastiru.....biće ih još....:)))
ОдговориИзбришиa sve ove reportaže imate i na www.trivago.rs