Kalinovica

Divan kutak na Ozrenu

Gde otići sa decom za letovanje? Iako smo gotovo bombardovani informacijama o egzotičnim i morskim turističkim destinacijama, ipak smo samo zahvalili radniku u agenciji, koji se baš trudio da nam proda jako jeftin aranžman....hehehheh.
Pre toga nisam nikad bila u ovoj banji. A i ideja o letovanju u Srbiji je bila sjajna.... a zašto i ne bi? I bez tog famoznog mora, izbor je zaista veliki: planine, banje, reke, jezera.
Nakon nekoliko dana ludiranja i fotografisanja u Akva parku, šetnji po čudnim Čukama i parkovima, kao i razgledanja Miloševog konaka i Hamama, pokušaja kupanja na hladnoj reci i sakupljanja raznih kamenčica sa plaže Župan, moj fotoaparat je čeznuo za nečim novim.
I upravo je dobio ono što najviše voli-slike prirode.....
Jednog dana smo bili sa grupom turista na Ozrenu i bilo je fantastično. Vozač malog turističkog kombija nas je dovezao do Izletišta Grudno gde se nalazi specijalna bolnica za plućne bolesti i prelepo uređen prostor za šetnju, igru i izletnike, a dovoljno je samo da stanete i udišete taj svež i oštar vazduh. 
Noseći u sebi još sveže utiske sa tog izleta, rešili smo da ponovimo sve to, ali ovaj put naoružani mnogim loptama, pa smo čak uspeli i dečija kolica da uguramo u kombi.
Vozač nas je upitao da li želimo da nas odveze malo dalje od ovog izletišta i da istražimo još jedan veoma lep kraj u okolini. Mi smo se složili i on nas je nekako dovezao do mesta gde su bila parkirana mnoga vozila. Rekao nam je da pratimo šumsku stazu i da ćemo veoma brzo doći do table gde piše “Etno park Kalinovica". 

Brzo smo došli do drvene okačene table, i kroz šumarke došli do jednog velikog lepog proplanka. Tu se nalazila i jedna stara, lepa kućica sa predivnom baštom, a ispred kuće je pisalo “Etno bašta Kalinovica". 
Sve je bilo od drveta, a na terasi kuće su bili stolovi sa karo stoljnacima, koji su me podsetili na stare domaće filmove. Pored jednog stola bili su razni drveni etno motivi, pa se tako moglo videti jedno sidro i točak, a iznad jednog stola su visile osušete crvene papričice i venac od belog luka. 

To je zapravo bio mali etno restoran. Mi smo naručili sokove za osveženje, a ostali putnici su nam predložili da probamo specijalitete restorana porodice Milenković. U sledećih sat vremena uživali smo u zdravoj hrani, a na meniju su bile pogačice sa kajmakom, sirom i medom. 
Inače ovde se mogu naručiti i razne vrste pečenja.
Dok smo ručali društvo nam je pravio jedan maleni, sivi mačak, kojeg je moj sin tako jako stegao da su ostala deca počela da kukaju, a žena pored nas je žalosno upitala: "Jel živ?"

Naravno da je živ, mačka ima devet života..... osim mačaka, odmah pored bunara sa hladnom planinskom vodom, bilo je tu i nekih pernatih životinja, kao i jedan pas. 

Nakon ručka, pošli smo malo u obilazak ovog etno parka. Trčali smo po livadama i šetali po uzanim planinarskim stazama. Naišli smo i na tablu koja je označavala biciklističke staze. Zatim smo zajedno sa ostalim putnicima otišli da vidimo male ponije i konje. To je bilo sjajno! Konji su bili tako lepi, i tako umiljati, a deca su uživala jašući ih..... sva deca sem mog sina, koji je vrištao i toliko se plašio jer je mislio da su to velike krave......hahahahah.

Zatim smo nastavili šetnju po izletištu koje je prekriveno bukovom i četinarskom šumom, i tako šetajući nailazili smo na mnoge izvore pijaće vode. Svuda okolo su drvene klupe i prostor za odmor i igru, kao i uređena mesta za roštiljanje. 

Tako da smo se u povratku malo odmorili u dubokom hladu šuma, kćerka je igrala odbojku sa novim drugaricama, a ja sam skupljala šišarke. 

Nastavili smo šetnju dalje stazom kroz predeo Ozrenskih livada, koji je proglašen predelom izuzetnih odlika zbog prelepih pejzaža. 

Sa livada se pruža pogled na izletište Grudno.

Verujte, moj fotoaparat je uživao, i napravio gomilu lepih fotografija, a mi smo se toliko umorili da posle ovoga nismo dva dana pomišljali na bilo kakve šetnje.