Polazeći od gradskog parka i penjući se uz neko brdašce, prvo što osetite je jak i opijajući miris lipa.
Uske i stare ulice, kao i sumorni grad i ne nagoveštavaju da možete naići na nešto lepo....ali onda na jednoj čistini - dvor!
Kapija velika, gvozdena sa šiljcima, koji pri vrhu imaju krstiće, prostire se duž celog tog crkvenog kompleksa.
Pokušavate da uđete, ali - zaključano je....
Ulaz je sa druge strane gde se nalazi i crkva Sv. arhangela Mihaila i Gavrila....
Na ulazu je mala kućica gde se prodaju sveće i suveniri. Pravo od ulaza je dvorište, uređeno, čisto, svuda oko vas zelenilo i cveće.... Na jednom mestu stoji stari jaram i ostatak kočije... sada već kao dekor sa mnogo cvetića na sebi.....
Tu je i pomenuta crkva, koja se uzdiže zajedno sa velikim topolama koje je okružuju.
Sedoh malo na klupicu ispred da osetim sav taj miris i nagledam se svega što me okružuje u tom trenutku.
Iz crkve se čuje pesma, deca trčkaraju...vreme je stalo.....
Okretoh se iza sebe i ugledah zelenu kapiju....visoku, zarobljenu među granama drveća.... priđoh bliže, već razočarana što je verovatno i ona zaključana, kad.... vrata od kapije su bila odškrinuta... ja se provukoh...i uđoh...
Dvorište iza kapije je veličanstveno!
S leve strane je Eparhijski Dvor, koji predstavlja sedište braničevske eparhije i duhovnog života ovog okruga.
Sama ta građevina vas zove da je dodirnete i malo bolje pogledate. Ne tako velika al slatka zgrada sa polukružnim stepeništem ispred ulaza i dva stuba, ne odiše nekom veličinom, ali je sve oko nje pa i ona sama deo nečega jako lepog.
Oko samog dvora se nalazi cveće i breze čije guste grane dosežu do zemlje.
Tu je i česma sva u kamenu i u obliku velikog krsta.
Preko puta česme nalazi se fontana čiji središnji deo zauzima snežno beli krst. Ovde se vrše krštenja, kao i kolektivna krštenja kada ljudi ulaze u vodu i bivaju kršteni na starinski, po malo zaboravljen način.
Svuda pored eparhijskog dvora su stazice, svetiljke, ima i klupa, pa tako možete sedeti, uživati u pogledu i vedrini celog mesta.
Posedeh malo i ja, i gledajući negde u daljinu zaboravih da je vreme da krenem....
Neki sveštenik me ljubazno upozori da će se vrata kapije uskoro zaključati.....
Izađoh....ali sa sobom ponesoh lepote ovog mesta i mir u duši.
Uske i stare ulice, kao i sumorni grad i ne nagoveštavaju da možete naići na nešto lepo....ali onda na jednoj čistini - dvor!
Kapija velika, gvozdena sa šiljcima, koji pri vrhu imaju krstiće, prostire se duž celog tog crkvenog kompleksa.
Pokušavate da uđete, ali - zaključano je....
Ulaz je sa druge strane gde se nalazi i crkva Sv. arhangela Mihaila i Gavrila....
Na ulazu je mala kućica gde se prodaju sveće i suveniri. Pravo od ulaza je dvorište, uređeno, čisto, svuda oko vas zelenilo i cveće.... Na jednom mestu stoji stari jaram i ostatak kočije... sada već kao dekor sa mnogo cvetića na sebi.....
Tu je i pomenuta crkva, koja se uzdiže zajedno sa velikim topolama koje je okružuju.
Sedoh malo na klupicu ispred da osetim sav taj miris i nagledam se svega što me okružuje u tom trenutku.
Iz crkve se čuje pesma, deca trčkaraju...vreme je stalo.....
Okretoh se iza sebe i ugledah zelenu kapiju....visoku, zarobljenu među granama drveća.... priđoh bliže, već razočarana što je verovatno i ona zaključana, kad.... vrata od kapije su bila odškrinuta... ja se provukoh...i uđoh...
Dvorište iza kapije je veličanstveno!
S leve strane je Eparhijski Dvor, koji predstavlja sedište braničevske eparhije i duhovnog života ovog okruga.
Sama ta građevina vas zove da je dodirnete i malo bolje pogledate. Ne tako velika al slatka zgrada sa polukružnim stepeništem ispred ulaza i dva stuba, ne odiše nekom veličinom, ali je sve oko nje pa i ona sama deo nečega jako lepog.
Oko samog dvora se nalazi cveće i breze čije guste grane dosežu do zemlje.
Tu je i česma sva u kamenu i u obliku velikog krsta.
Preko puta česme nalazi se fontana čiji središnji deo zauzima snežno beli krst. Ovde se vrše krštenja, kao i kolektivna krštenja kada ljudi ulaze u vodu i bivaju kršteni na starinski, po malo zaboravljen način.
Svuda pored eparhijskog dvora su stazice, svetiljke, ima i klupa, pa tako možete sedeti, uživati u pogledu i vedrini celog mesta.
Posedeh malo i ja, i gledajući negde u daljinu zaboravih da je vreme da krenem....
Neki sveštenik me ljubazno upozori da će se vrata kapije uskoro zaključati.....
Izađoh....ali sa sobom ponesoh lepote ovog mesta i mir u duši.
Нема коментара:
Постави коментар