Vrnjačka Banja - kraljica srpskog turizma, sa svojim prirodnim bogastvima, pleni i očarava mnogobrojne turiste, koji je poslednjih godina sve više posećuje.
Ja sam je prvi put posetila još davno sa roditeljima, prilikom održavanja Igara bez granica. No, kako sam taa bila dete, nije me mnogo zanimalo da istražujem niti me je zainteresovao tamo neki mostić prepun gvožđa.
Sada, tj pre godinu dana, kada sam posetila banju i u njoj boravila, prosto sam se zaljubila u svaku njenu stopu....
I, naravno sada sam ga zapazila....među bujnim cvetnim parkovima, nad banjskom rečicom, stoji zlatni mostić.....nije on od zlata, ali tako prekriven katančićima, na odsjaju sunca dobija zlatnu boju.
Most kao i svaki drugi (a ima ih preko desetak u banji), ali se na ovom posebno zaustavi na hiljade ljudi radi fotografisanja i zaključavanja katanaca.
Pre dolaska na most prolazi se pored mnoštva uličnih prodavaca i manjih kioska, gde se mogu kupiti katanci svih boja i veličina, zajedno sa ključićem. Ako i ne kupite kod njih, na samom mostiću vas sigurno čeka neki dekica koji prodaje iste.
E, sad dolazi glavna stvar:))))
Taj isti dekica (ili bakica) će vam ponuditi i marker da ispišete svoje i ime voljene osobe na katanac, i kad za mostić zaključate vašu ljubav, ključić bacite u reku..... Voda će odneti ključ, a vaša ljubav će ostati zaključana i nedirnuta.
Ta magija zaključavanja ljubavi traje više od sto godina, i prava je tradicija u banji.
Na tabli ispred mostića stoji legenda vezana za magiju zaključavanja.
Naime, nekada davno voleli su se Relja i Nada. Najčešće se sastajali na Mostu ljubavi. Kada je počeo Prvi svetski rat Relja - oficir kraljevske vojske, otišao je i nikad se više nije vratio. Rat ga je odneo u Grčku, gde se zaljubio u Grkinju, a Nadu zaboravio.
Ona ga je čekala i čekala, dok se na kraju nije razbolela od tuge i do svog poslednjeg dana se nadala Reljinom povratku.
Uzalud.:(((
Vrnjačke devojke su od tada, tajno, noću, počele da dolaze na most i da katancima zaključavaju svoje ljubavi.
Čak je i jedna od najpoznatih srpskih pesnikinja Desanka Maksimović, inspirisana ovom pričom napisala jednu od najlepših pesama "Molitva za ljubav", koju vrnjačke devojke znaju napamet.
Zaneseni ovom pričom, kojoj kroz godine nema kraja, zaboravismo na zaključavanje.
Kao što već rekoh, uzeli smo suprug i ja jedan lep katančić, pozajmili od dekice marker, ispisali svoja imena i datum i zaključali svoju ljubav.....ključić smo bacili u reku, a pošto je dete bilo tužno, kupismo još jedan i napisasmo i njeno ime..... Naravno, posle je usledilo fotografisanje...i ne samo tog dana, već i mnogo narednih kad god bi prelazili preko ovog divnog mostića.
Da li će naša ljubav opstati ili ne....ja verujem u magiju zaključavanja ljubavi.....a sve dok neko ne pronađe ključić u dubinama vrnjačke rečice, ja se nadam da će trajati......:)))
Ja sam je prvi put posetila još davno sa roditeljima, prilikom održavanja Igara bez granica. No, kako sam taa bila dete, nije me mnogo zanimalo da istražujem niti me je zainteresovao tamo neki mostić prepun gvožđa.
Sada, tj pre godinu dana, kada sam posetila banju i u njoj boravila, prosto sam se zaljubila u svaku njenu stopu....
I, naravno sada sam ga zapazila....među bujnim cvetnim parkovima, nad banjskom rečicom, stoji zlatni mostić.....nije on od zlata, ali tako prekriven katančićima, na odsjaju sunca dobija zlatnu boju.
Most kao i svaki drugi (a ima ih preko desetak u banji), ali se na ovom posebno zaustavi na hiljade ljudi radi fotografisanja i zaključavanja katanaca.
Pre dolaska na most prolazi se pored mnoštva uličnih prodavaca i manjih kioska, gde se mogu kupiti katanci svih boja i veličina, zajedno sa ključićem. Ako i ne kupite kod njih, na samom mostiću vas sigurno čeka neki dekica koji prodaje iste.
E, sad dolazi glavna stvar:))))
Taj isti dekica (ili bakica) će vam ponuditi i marker da ispišete svoje i ime voljene osobe na katanac, i kad za mostić zaključate vašu ljubav, ključić bacite u reku..... Voda će odneti ključ, a vaša ljubav će ostati zaključana i nedirnuta.
Ta magija zaključavanja ljubavi traje više od sto godina, i prava je tradicija u banji.
Na tabli ispred mostića stoji legenda vezana za magiju zaključavanja.
Naime, nekada davno voleli su se Relja i Nada. Najčešće se sastajali na Mostu ljubavi. Kada je počeo Prvi svetski rat Relja - oficir kraljevske vojske, otišao je i nikad se više nije vratio. Rat ga je odneo u Grčku, gde se zaljubio u Grkinju, a Nadu zaboravio.
Ona ga je čekala i čekala, dok se na kraju nije razbolela od tuge i do svog poslednjeg dana se nadala Reljinom povratku.
Uzalud.:(((
Vrnjačke devojke su od tada, tajno, noću, počele da dolaze na most i da katancima zaključavaju svoje ljubavi.
Čak je i jedna od najpoznatih srpskih pesnikinja Desanka Maksimović, inspirisana ovom pričom napisala jednu od najlepših pesama "Molitva za ljubav", koju vrnjačke devojke znaju napamet.
Zaneseni ovom pričom, kojoj kroz godine nema kraja, zaboravismo na zaključavanje.
Kao što već rekoh, uzeli smo suprug i ja jedan lep katančić, pozajmili od dekice marker, ispisali svoja imena i datum i zaključali svoju ljubav.....ključić smo bacili u reku, a pošto je dete bilo tužno, kupismo još jedan i napisasmo i njeno ime..... Naravno, posle je usledilo fotografisanje...i ne samo tog dana, već i mnogo narednih kad god bi prelazili preko ovog divnog mostića.
Da li će naša ljubav opstati ili ne....ja verujem u magiju zaključavanja ljubavi.....a sve dok neko ne pronađe ključić u dubinama vrnjačke rečice, ja se nadam da će trajati......:)))
Нема коментара:
Постави коментар