Pitate se, šta se može ispričati o železničkoj stanici....šta je tu zanimljivo?
Vozovi, peroni, putnici.....
U pravu ste donekle.....Svaki delić te stare, žute zgrade koja ponosno stoji usred Beograda, krije po neku tajnu.....
Dnevno kroz nju prođe više hiljada putnika, užurbanih, zamišljenih.....
Nekada se samo prođe kroz nju, jer se odmah u neposrednoj blizini nalaze i BAS-ova stanica, kao i autobuska stanica Lasta.
Takođe u blizini su i mnogi hoteli, a taksi vozači sa nestrpljenjem isčekuju ispred da vas odvezu do željenog mesta. Dobro je povezana sa svim pravcima u Beogradu, tako da se od nje i do nje može veoma lako stići...
Sigurna sam da ste makar jednom u životu bili na njoj....ili ste nekog čekali, ili ispraćali.....
U okviru te lepe žute građevine je uvek živo....
Ulični trubači uvek nekog ispraćaju, na peronima su nasmejana lica, a ima i onih sa suzama u očima.....
Zvuk lokomotivee, šištanje, i odlazimo....
Vratićemo se u prošlost, da zavirimo....
Železnička stanica je izgrađena na mestu koje se nekada zvalo Ciganska bara ili Bara Venecija. Prvi voz je sa ove stance krenuo put Niša 1884. godine...
Od tada se stanica dograđivala, proširivala, i sa nje saobraća nekoliko linija domaćeg, ali i međunarodnog saobraćaja. Stanica je građena po uzoru na velike evropske stanice....Unutar nje je velika prostrana čekaonica sa ogromnom tablom i spiskom gradova do kojih se može doći... Sada je modernizovano, pa je tabla kao eksponat, a pomenuti red vožnje se može videti na monitorima......
Ispred stanice je veliki Plavi Voz, neka vrsta spomenika.... S druge strane su peroni....i vozovi.....
Stanica je najlepša zimi uoči praznika....tada sem bele boje i snežnog prekrivača, dobija i osvetljenje i novogodišnje ukrase...
A vozovi idu danju, noću......vraćam se deset godina unazad....
Izlazim iz autobusa i krećem ka žutoj lepoj zgradi....sedam na betonski deo, zaslepljena zvukom vozova i bukom koju prave neki od putnika.....Ne kupujem kartu, iako je trebalo krenuti u južne krajeve.....Čekam...pored mene mnoštvo drugih, kako bi to zvučalo u bajaginoj pesmi "izgužvanih lica putnika".....
Dolazi meni draga osoba, zaustavlja me da ne uđem u neki od tih vagona......
I tu, na samom peronu železničke stanice počinje naša istorija.....
Bilo je potrebno samo jedno pitanje i mali srebrni prsten.....da zauvek zavolimo ovo mesto.....
Otišli su mnogi vozovi, proletele godine, ali uvek kada sam u Beogradu prođem kroz železničku stanicu..i pokušavam da osetim miris davnih vremena...
I odlazim, voz je odavno krenuo....
Vozovi, peroni, putnici.....
U pravu ste donekle.....Svaki delić te stare, žute zgrade koja ponosno stoji usred Beograda, krije po neku tajnu.....
Dnevno kroz nju prođe više hiljada putnika, užurbanih, zamišljenih.....
Nekada se samo prođe kroz nju, jer se odmah u neposrednoj blizini nalaze i BAS-ova stanica, kao i autobuska stanica Lasta.
Takođe u blizini su i mnogi hoteli, a taksi vozači sa nestrpljenjem isčekuju ispred da vas odvezu do željenog mesta. Dobro je povezana sa svim pravcima u Beogradu, tako da se od nje i do nje može veoma lako stići...
Sigurna sam da ste makar jednom u životu bili na njoj....ili ste nekog čekali, ili ispraćali.....
U okviru te lepe žute građevine je uvek živo....
Ulični trubači uvek nekog ispraćaju, na peronima su nasmejana lica, a ima i onih sa suzama u očima.....
Zvuk lokomotivee, šištanje, i odlazimo....
Vratićemo se u prošlost, da zavirimo....
Železnička stanica je izgrađena na mestu koje se nekada zvalo Ciganska bara ili Bara Venecija. Prvi voz je sa ove stance krenuo put Niša 1884. godine...
Od tada se stanica dograđivala, proširivala, i sa nje saobraća nekoliko linija domaćeg, ali i međunarodnog saobraćaja. Stanica je građena po uzoru na velike evropske stanice....Unutar nje je velika prostrana čekaonica sa ogromnom tablom i spiskom gradova do kojih se može doći... Sada je modernizovano, pa je tabla kao eksponat, a pomenuti red vožnje se može videti na monitorima......
Ispred stanice je veliki Plavi Voz, neka vrsta spomenika.... S druge strane su peroni....i vozovi.....
Stanica je najlepša zimi uoči praznika....tada sem bele boje i snežnog prekrivača, dobija i osvetljenje i novogodišnje ukrase...
A vozovi idu danju, noću......vraćam se deset godina unazad....
Izlazim iz autobusa i krećem ka žutoj lepoj zgradi....sedam na betonski deo, zaslepljena zvukom vozova i bukom koju prave neki od putnika.....Ne kupujem kartu, iako je trebalo krenuti u južne krajeve.....Čekam...pored mene mnoštvo drugih, kako bi to zvučalo u bajaginoj pesmi "izgužvanih lica putnika".....
Dolazi meni draga osoba, zaustavlja me da ne uđem u neki od tih vagona......
I tu, na samom peronu železničke stanice počinje naša istorija.....
Bilo je potrebno samo jedno pitanje i mali srebrni prsten.....da zauvek zavolimo ovo mesto.....
Otišli su mnogi vozovi, proletele godine, ali uvek kada sam u Beogradu prođem kroz železničku stanicu..i pokušavam da osetim miris davnih vremena...
I odlazim, voz je odavno krenuo....
Нема коментара:
Постави коментар